Ледум у кући или забуна са именима биљака

Ледум припада породици вријеска и зимзелени је жбун који расте у мочварним четинарским шумама, у тундри, на брдима и у сфагнумским мочварама.

Име ове биљке потиче од старославенског „багулит“, што значи „тровати“. Ледум је добио тако крволочно име јер је биљка потпуно отровна.

Овај грм се не користи за украсно размножавање. Иако је гледајући, видите да је више него декоративна: ниске, збијене, густе гране, пуно лишћа, бујно цвета лепим белим цветовима са дугим прашницима.

Ледум почиње да цвета крајем пролећа - почетком лета, прекривајући се белим облацима цвећа који одишу једноставно опојном аромом. За тако опојну и буквално запањујућу арому, добила је заједљиво популарно име - мочварни ступор. Јер дивљи рузмарин у кући - кључ за јаке главобоље и вртоглавицу.

Етерично уље ледума садржи отров - ицеол, који утиче на нервни систем. Упркос томе, дивљи рузмарин је лековита биљка, препарати на његовој бази се користе у лечењу бронхитиса, великог кашља, дизентерије, дијабетеса итд.

Врло често зими, у пролазима метроа или на улици на пијацама, можете срести баке које продају полуголе гране. Из неког разлога и сами продавци и купци верују да купују дивљи рузмарин, који за 2-3 дана, на топлом месту и у вази са водом, отвара прелепе, сакурасте, ружичасте цветове.

Али горе је дат опис дивљег рузмарина... Он цвета потпуно другачије! И мало ко је могао да толерише дивљи рузмарин у кући због његове ароме.

И на крају, открићу вам једну тајну: оно што се продаје под маском дивљег рузмарина нема никакве везе! Те танке гране које нас могу задовољити нежним цвећем за Нову годину су заправо сасвим друга биљка - дахурски рододендрон.