Биљка Монарда и бергамот

Монарда биљка припада породици Ламиацеае. Његова домовина је Северна Америка, где расте на брдима, влажним ливадама и шумским чистинама. Такође се добро укоријенио у топлим регионима Азије и Европе.

Биљка Монарда је добила име по научнику Николасу Монардесу, који је 1569. године објавио књигу „Биљке новог света“. Има и друга имена: пчелињи мелем, коњска мента и лимунова мента. Емитује необично јаку арому, која привлачи пчеле, лептире и колибрије.

Биљка има равну стабљику која достиже висину од 1,2 метра. Листови имају овални облик, чија је дужина од 5 до 15 цм, који се налазе један наспрам другог. Имају грубу или глатку површину, а неке врсте имају назубљене врхове. Цветови су или дупли или једноставни, опет све зависи од сорте. Горња усна је уска, док је доња шира и опуштена. Корени, стабљике и листови монарде садрже многа есенцијална уља, због којих емитује јаку арому. Арома привлачи инсекте и птице.

До периода цветања, монарда расте дугачке стабљике, у пазуху којих се појављују слатки „чупави цветови“ у пазуху листова. Цветови су јарке ружичасте, лила и беле боје.

У традицији енглеског говорног подручја, монарда се често назива бергамотом, што доводи у заблуду људе заинтересоване за биљке. Заиста, обе биљке имају сличну арому и укус. Али они припадају различитим породицама, тако да их не треба збунити. Монарда је члан породице Ламиацеае, а бергамот је врста севиљске наранџе. Сви знају укус чаја са бергамотом, а ако у пиће додате лист монарде, укус ће подсећати на уобичајени чај са бергамотом.

Монарда и бергамот су есенцијалне уљане културе.

Индијанци су га користили од давнина лековита својства монарде. Добар је антисептик јер садржи тимол. Користи се за испирање уста, а уље се користи у ароматерапији.